-
Рођење Хипократа Ђорђевића
Rodjen У Београду 3.12.1844. од оца Ђорђа и мајке Марије,рођене Леко. Отац Ђорђе (војни апотекар), је српског порекла и потиче из северне Грчке. Мајка Марија рођена је у познатој београдској породици цинцарског порекла, сестра Томе Лека, познатог трговца и праунука Марка Лека из Влахоклисуре. Овај млади брачни пар је имао петоро деце. Велика несрећа је задесила ову породицу. Убрзо су изгубили троје деце а за њима је умрла и мајка Марија. Хипократу и његову млађу сестру Миле је одгајила бака. -
Period: to
1844.
Биографија Владана Ђорђевића -
Школовање
Хипократ је пошао у грчку школу 1852. у Београду. Селио са породицом на кратко у Сарајево али је основну школу и гимназију завршио са одличним успехом у Београду. Настављао је школовање 1862. у Лицеју на правима. Већ тада се интересовао за књижевност и имао је своју библиотеку. У њој су се налазили часописи и нешто књига. -
Од права до природних наука и Хипократ-Владан
У лето 1863. Лицеј је прерастао у Велику школу и ту је Ђорђевић уписао природне науке. Хипократ је по наговору декана Ђуре Даничића при упису прекрштен и од тад се потписивао са Владан Ђорђевић. Много се интересовао за природне науке а за то је био заслужан Јосиф Панчић. Владан Ђорђевић се, после прве године Лицеја, нашао пред дилемом у ком правцу би требало да настави школовање. Због објављене "Кочине Крајине", у Видовдану 1862. за њега се чуло и на двору. -
Студент и књижевни рад у Бечу
Ђорђевић је одређен за студије медицине и као државни ступендиста одлази у Беч. Вредно је и са лакоћом студирао. Тада је пуно писао. Излазе новеле „Драгачевка“, „Стајка“, „Он и она“ и приповетке „Газда Милић“ и „Славна Комисија“. Драмска дела „Народ и великаши“, „Народ и поповштина“ и „Народ и адвокати“ и приповетке „За цара и отечество“ је објавио 1868. -
Младалачка љубав
МЛАДИ Ђорђевић је на другој години студија упознао у Бечу три године млађу девојку, Паулину Битнер. Тада није ни слутио да ће једна, наизглед ђачка симпатија, прерасти у озбиљну везу која ће се окончати педесетогодишњом брачном заједницом и "чопором" деце. Своје прво дете, Стајку, су дали у оближњи дом за ванбрачну децу, јер родитељи нису били у законском браку. Такође ни материјално нису били обезбеђени. -
Активни омладинац
Он је био и члан уређивачког одбора при Уједињеној омладини српској, који је од 1867. издавао омладински календар, у којем су се штампали одабрани радови чланова друштва. На његов предлог оформљен је нарочити одсек који ће преводити на српски најбоља књижевна светска достигнућа, уместо дотадашњег превођења "од руке", којим су се у српску читалачку публику увлачиле бескорисне, чак ствари штетне по народну свест и васпитање. -
Диплома
Ђорђевић је 1869. дипломирао и од 1970. се бавио волонтирањем у операционој сали Билротове клинике. Исте године, по избијању рата између Француске и Немачке, отишао је на усавршавање хирургије и проучавање пољске војносанитетске службе. -
Лекар
Као државни питомац, најпре је постављен за шефа хируршког одељења Београдске војне болнице, а затим за секретара Санитетског одсека у Министарству војном. Године 1872. је основао Српско лекарско друштво. Српско лекарско друштво је временом окупило у својим редовима готово све лекаре у Србији и почетком 20. века и оно је управљало пословима даљег унапређења санитета и медицине уопште. Круна деловања СЛД је оснивање Министарства народног здравља 1918. и отварање Медицинског факултета 1920. -
Родољуб
Владан Ђорђевић је 1873. постао лекар кнеза Милана Обреновића. Пет година је трајала сарадња и разумевање. Тада излази часопис Отаџбина и ту објављује мемоаре. После одлласка са двора радио је у одељењу Министарства народне привреде, у Министарству црквених послова и просвете. -
Црвени крст
Србија је 1876. приступила Женевској конвенцији и тада је основано српско друштво Црвени крст. -
Председник Београда
Постављен је за председника београдске општине 12.8.1884. Он је урадио план за комунално уређење (водовод, канализација, осветљење), план изградње школа, гробља. -
Промена политичког става
Образован, радан,сколон критици мењао је своје политичке ставове и од републиканца постао је монархиста. Због нарушених односа, супростављених мишљења и неслагања краљ Милан Обреновић га је пензионисао. Пуно је је писао и због књиге Крај једне династије је осуђен на шест месеци затвора 1906. -
Дипломатија
Веома битан је и културно-просветни рад изван граница земље, У Атини је 1891-1893. радио као дипломата, а циљ му је био сузбијање све агрсивније бугарске пропаганде у Македонији. У Цариграду је радио од 1894. до 1897.. Циљ му је био признавање српске националности, отварање већег броја школа у Македонији, очување имања манастира Хиландар, постављање Србина на чело митрополије у Скопљу и Призрену. -
Финансијске и привредне реформе
У борби за националне интересе одовравао је сва средства, осим насиља. Свугде је тражио савезнике. саставио је владу 1897-1900. Развио је добре односе Србије са Аустроугарском, Русијом, Турском. -
Књижевни рад
Активно пише и објављује књиге: Историја српско-бурског рата 1908. Голгота 1909. Арнаути и велике силе 1913.
Из политичког живота се повукао и посветио породици 1913. И даље пише и објављује У фронту. -
Породична трагедија
У Врњачкој бањи су Ђорђевићи живели од 1915. Ту је умрла 1916. Паулина. Раније им је преминуло двоје мале деце, умрла је кћи Мара 1914. изгубио је и синове Љубомира и Милана 1918. Отишао је у Беч на лечење и објављује Моја старост . Ту описује своје успомене од 1914-1918. -
Одлазак из Београда
Владан Ђорђевић је 1920. продаје породичну кућу у Београду и пресељава се у Беч. Тад пише Црна Гора и Аустрија 1814-1894. Србија и Грчка 1891-1893. и Србија и Турска 1894-1897. -
На гробљу
Стар, оронулог здравља, последњи пут Ђорђевић је био у Београду 1926. Тада је посетио Ново гробље и гробове својих најмилијих. -
Смрт
Усамљен, стар и болестан умро је 31.8.1930. доктор Владан Ђорђевић. Овог великана смрт је задесила у санаторијуму у Бадену крај Беча. Окончан је један буран и динамичан живот. Сахрањен је у тишини, о трошку државе, на породичном гробљу "Владановцу" данашњем Новом гробљу у Београду.
